Bez mobilnog signala

PDFIspis

0BEZ MOBILNOG SIGNALA

 

bms

 

Mjesto radnje Trogir, ladna soba, 04:29, zima u p... m... ima bit da mi je gornja deka pala na pod, a ne da mi se micat! Mrzim kad mi se lancuni i deke i svi slojevi izmišaju, a još gore kad znaš da nešto fali od slojeva pa ti puše ladno! Neka, još ću vako malo drćat, zamišljat ću da mi je toplo. Kreten, triba sam sinoć zatvorit ponistru... KMEE KMEEE KMEEEE K.. eno ga na, ono govno od alarma se već uzgrintalo, neš me zajebat sa snooze ovi put, u Bosnu se ne smi kasnit! Ustaj vojsko na noge, krenem put WeCeja, nako u mraku i zapinjem na j... deku koju nisam diga s poda, krš, lom, pad, stara se dere sa drugog kata "koji k... radiš tamo doli, šta je to puklo?!". Ja se derem "Zapeja sam na glupu deku, ništa nije puklo", osim nove noćne lampe sta je kupila ima 2 miseca, al nemam se vrimena sad raspravljat... Guram sve šta sam porušija skupa s dekom ispod postelje da se ne vidi, u ponediljak ću to sredit (moš mislit, danas je srida, eno još stoji). Naravno dok sam ja sve sredija, stara se probudila i pristigla me u WC. Nema mi ništa mrže nego čekat isprid WCa dok ti se piša. I dok tako buljim u vrata i klapam kvakom, i proklinjem deku šta nisam diga, sitim se da nisam ispeka bajame. Trč’ u kužinu, pali peć na 180 °C  da se grije, vadi ono pusto posuđe šta nema mista di stat pa je sve nabijeno unutra u peć! Istresi sve u škrovadu, moga bi stavit i par oraha, vadi sve iz ormara sta ima od spize za pakovat, ŠKRC.. vrata od WC-a se otvaraju. Trč’ u WC obavit sve. E sad sam svoj! Po izlasku stara već grinta zašto je sve razbacano po kužini... Ništa pakujem boršu, uvaljujem škrovadu u peć gledam na sat i računam OK, 16m i 36s ce tribat... Krenem na taracu po gojze tretirane sa onim smrdljivim sprejom šta mi je Pepi preporučija da uzmem u Lidla, a tamo ga nemaju u trajnoj ponudi, pa sam večer prije obiša 10 butigi dok ga nisam naša. Sad su navodno nepromočive, a i smrdu! I tako se pakuje sve redoslijedom kako nas je učilo, alkohol prvi ide unutra, prva pomoć zadnja (od težeg prema lakšemu). Zadnja provjera jesam li sta zaboravija (ključ od auta mi je u ruci ovi put!), brojim, je,  je, sve je tu! 15minutna već poznata šetnja do auta, noge su mi prokuvale od onog glupog super spreja, izgleda da se goretex začepija, grrr, ne pušta više ni paru vanka ni vodu unutra! Krećem za Split sa opsežnom listom subjekata za kupit, planiram rutu, lagano muzika, jutanji chill, BRRRR „DOĆI ĆU TI U SNOOOOOVIMA“.. glupi mobitel zvoni, zove stara, šta je sad, javljam se: „Budalo glupa, koji si ti ono vatrogasac, skoro si cilu kuću zapalija, ostavija si bajame u peći, cila kužina smrdi, sve je izgorilo!“ Ja ono cili zbunjen, i u sebi: „zna sam da sa nešto zaboravija“, izgleda da je ipak 16m 36s optimalno vrijeme pečenja >facepalm smajli<. Ništa, vozim dalje, kupim Pepija, koji čeka na stanici opremljen ko Rambo 2 prije misije, ljudi nas čudno gledaju, ja mu dobacujem dok se krca „Ajde, zakasnit ćemo na helikopter!“, ljudi nas još čudnije gledaju! Idemo po Slavicu na parking taxista kod Sukoišanskog kolodvora, nju niko ne gleda čudno, jer tamo i nema nikoga pametnoga tako rano ujutro! Dolazimo do busa, uobičajena ekipa je već tu, jutarnje komešanje i grintanje je u punom zamahu: „Di ću sad ovo stavit?“, „Šta ću ponit gori u bus?“, „Ajme šta mi je teeeeeežak ruksak“. Od svih pametnih stvari sta sam moga ponit gori u bus, ja sam uzeja cvike! Ulazim u bus, sidam standardno (do čekića za razbit staklo..), ekipa se lagano raspoređuje, i nakon par minuta bus pun ko šipak kreće u avanturu, mislim u sebi „samo da me niko ne pita bajame“!

 

1

 

Dalje je uslijedilo par sati „mirne vožnje“, pa glatko preko granice (osim šta smo morali ugasit internet, horor), uz ponavljanje pitanja (koje su svi čuli) i odgovora (koje su neki čuli), došlo je i vrijeme za piš pauzu. Dobili ključeve od WC-a, to je izgledalo kao svečana primopredaja, hrabro kročimo prema vratima tog grandioznog objekta. Nakon otvaranja vrata čarobnim ključem, plesnija nas je takvi reful mirisa amonijaka (i ko zna čega još), da su se svi momentalno, razbižali, i nikome se više nije pišalo, efektivno zar ne! Ono mislim, Vukovarska ispod nadvožnjaka je 5 zvjezdica za ovo! Uslijedio je napad na trgovine: bureci, pite od sira, čips, kola, sve se grabilo i uživalo, Šimek je probao najbolje hrenovke u životu! Ubrzo smo krenuli dalje prema odredištu, neki su pili kavu, neki je prolili po sicu... Stigli smo u Kreševo, di nas je izbacilo ko imigrante, svi smo se opremili i smrzli dok smo se slikali!

 

2

 

Uz ritmove studia54 počea je uspon do Lopate. Putem predivna priroda, tišina (bojkotiralo mi muziku nakon 10min, al ne'a veze, Slavica ionako „svira“ na čelu kolone!), bajkoviti prizori (osim auta u krošnji), izvorska voda sa špinom od lišća!

 

3

 

Na pauzi panika, Šimek zelen od hrenovki, proklinje ih; trčim tražit bajame jer niko nema gastal >facepalm smajli< Nastavljamo uspon, oće kiša, neće kiša, putu nigdi kraja, evo samo još malo, evo samo još ova uzbrdica... Više sam puti svuka i obuka jaketu, da sam posta lud, ka oni u box od formule 1, promjena za 4.85 sekundi! Pas šta nas je pratija se navuka na pancetu! Posli me cilo vrime pratija uz nogu, dobro se nisam ubija par puti priko njega, al zato kad je doša do lokve, osta je pit jedno 10 min pa sam mu uspija šmugnit! I tako malo po malo, dolazimo napokon do pl. doma Lopate!

 

4

 

Skidaju se gojze, smrdu noge, uzimaju se šlapice, laganini se okupiraju sobe, suši se roba, vadi se alkohol iz ruksaka, odma je upola lakši! U domu lipo teplo, svi u kratke ono, brale vratilo se lito! Čeka se manistra da ručamo, već se lagano udaraju pive. Ono već kreće spika: „ajme šta je lipa priroda“, „ajme šta je ode lipo“... Šta mi se svidilo u Bosni su ove njihove marke, koliko god daš kad ideš platit, uvik ti vrate nazad nešto, tako da nikad nisi žedan! Lipo smo ručali, malo proćakulali, a onda je raspoloženje naglo isparilo  objavom informacije da se ide gradit bivak. Ono ka deset minuti prije svi smo feštali ka budale jer se ne ide, a ka ono ide se?! I tako počinje najveća avantura izleta, po mraku, kiši i zimi. Grupe su se odredile i rasporedile (normalno sve šta smo planirali i grupisali se, sve je ispalo naopako), i počela je fešta o gradnje! Lomu se grane, šuškaju sikire, razvlače se konopi, šatori, kese, folije, sve se grabi i koristi, petaje, vezuje lipi.... Triba preživit noć u divljini! Nakon isteka zadanog vremena, naši dvorci ponosa čvrsto (ili klimavo) su stajali spremni, a grupa voditelja se kiselo smješkala pred komisijom. Ja mislim da bi nam bilo bolje da smo se svi skupa lipo skupili i napravili jedan lipi veliki oltar za pomolit se da preživimo noć!

 

5

 

Naše bunkere obiša je stručni tim, koji se vjerovatno jedini uspija najist teple kumpiruše, jer nemam blage di su bili dok smo mi orali i kopali! Sve se dokumentiralo ko CSI, fotoaparati slikaju, flešaju blicevi, epilepsija, ono analiza do detalja da se gledalo di je staza od mravi da nas nebi izili do jutra... Mene je toliko udavija i izgriza dim od Šimekove takozvane vatre, da sam komodno moga izvadit onu pancetu šta sam uzeja u Konzuma na akciji (navodno dimljenu), i dovršit posal! Zaključak svega je da citiram: „vi ste svi dobri i iznad prosjeka ste u odnosu na prijašnje generacije!“ Super, kupi sve, idemo pit! Nakon što smo se ugodno smjestili, stigao je glazbeni kvartet i počelo je veselje. Vino se točilo, grlo se močilo (reka je Ban). Glazba je bila na razini, osoblje predobro, u jedan momenat mi je doša domar i reka „pa vi ste pre dobri, šta se malo ne penjete po stolovima!?!?!“ Slavica i Marina su bile prezgodne i preduhovite (eto stavija sam)! Sviralo se do dugo u noć, selfiji i snimke sve su više nalikovali horror filmu! Harmonikaš je u jednom momentu spava i svira u isto vrime, svaka čast! Gitarista je svira cilo vrime s krpom, to je neki novi post Jimi Hendrix trend valjda, neznam, nije bija ni bitan uostalom!

 

6 7

 

Cila ekipa je bila 5+, u jednom momentu smo ogladnili ka pasi, pa je platilo sve spize sa stola šta je ostalo. Moram priznat da karamel-kikiriki u kombinaciji sa gauda sirom iz Lidla bija baš super. Na meniju je bija i kruh natopljen skaj-kolom, koji je isto dobija pozitivne kritike! Platili su i neki orasi za koje nemam blage kako su se stvorili na stolu! Harmonikaš je sad već bija u fazi duboke alkoholne kome, pa je jedino bilo logično da preuzmem taj teret na sebe, doslovno! Leđa su me zabolila već nakon 10 minuti, za koje sam dobija pozamašnu manču, što samo dodatno potvrđuje koliko smo bili pijani, jer ja neman blage šta sam svira! 

 

55

 

I tako dugo u noć došlo je vrime i za ić leć, ekipa je lagano isparila, nakon par pokušaja pronalaska sobe, naša sam i ja svoju! Uru, uru ipo iza već buđenje! A ono, daaaj mi još po ure! Nope! Pakuj sve dolazi sebi, spasija me neki muffin ujutro zajedno sa izvorskom vodom iz one specijalne špine. Nekako sam jeeeeeeeeedva doša sebi, vjerovatno jer sam vidija Slavicu bez šminke >pokvareno-bezobrazni smajli sa znojem koji zna da će uskoro dobit batine<!  Za marendu jaja i dječija radost, mada se i odrasli vesele kad nema drugo! Finalno pakovanje, Grupna slika isprid, i krećemo nizdol. Odma sam zaključija da će mi trebat štap i tako je krenila potraga za savršenim. Nakon jedno 5 izmjena naša sam savršeni, isti gandalfov, ima je čak i kukicu za kesu obisit!? Dobro je služija na blatnjavom i kliskom terenu prekrivonem tonama lišća. Toliko lišća nisam odavna vidija, neko je reka da čak i Chuck Norris ima problem svo ovo lišće izbrojat!? Nije ni ti Čak Noris ka šta je bija, uostalom mi imamo Nikolu koji nosi 3 ruksaka, a di si sad! Došli smo doli do asfalta, na koji nismo navikli šetat pa bolu kolina!

 

8

 

I tako malo po malo smo stigli nazad u civilizaciju. Neki su išli razgledavat, neki slikavat, ja pravo u kafić, jer mi je ostalo još onih kovanica, a odlučno sam ih odlučija istribit... Istresa sam u sebe oni magnezij direkt, oči su mi se okrenile! Onda smo si udjelili protejinske čokoladice, koje imaju okus koda žvačeš gumu za zalivanje, i tako je smo tražili koja kemija ima najgori okus, majko mila...Pakuj sve u bus, lagano krećemo nazad.Atmosfera je bila puno tiša ovaj put, Pepi se ugasija. Ima bit da mu godi kad vanka pada kiša. Sad bi moga iskoristit one cvike za sunce!

 

9

 

Stali smo u „mahagonij“ ručat, tufahija je bila dobra. Čevapi, nebi sad vriđa, bar je mahagonij lipo izleda... Čim smo prošli granicu vadu se mobiteli, svitle ekrani u mraku, cvrlje, mislim ono, ja ga u znak protesta nisam palija nego tek posli 5 minuti! Dalje na putu nazad sve veće nevrime, ja sam mislija da će nas potopit dole u Splitu, i da ću pumpat cilu noć (jerbo sam ja jedina budala koja ide radit odma izad izleta u noćnu). Nakraju je sve ispalo dobro, u Splitu nije bilo kiše, a ja sam pumpa ka budala cilu noć! >facepalm smajli<

 

Tekst i fotografije: Toni Ivković - Tinky

HPD Mosor
Sinovčićeva 2, p.p. 233
21001 SPLIT
OIB: 40461293872
tel: 021/394-365
fax: 021/272-719
mob: 091/50 99 545
  091/50 99 541
hpd.mosor.split@gmail.com