Dječak plave kose i velikog srca

PDFIspis

Fićo 04Imala sam u mobitelu nekoliko ljudi imenom filip..pa sam filipa sinovčića upisala kao "fićo seljačina"..bilo je kasno proljeće kad smo prvi put nešto pričali..i tama je radio nešto u polju..

 

 

da mi je svoj broj dao par mjeseci ranije, kad sam ga doista prvi put vidjela, upisala bih ga kao „fićo budala“..jer za moj pojam bi samo budala tako skakala gore dole po zaleđenoj sniježnoj padini ..dok smo mi napravili 50m, on je oko nas pretrčao 500m..

tako je bilo i u sve nadolazeće godine našeg druženja..mi 50, a on 500..kompletna budala..i svi smo ga voljeli zbog toga..zbog te goleme energije kojom je pristupao akcijama, poslu, utrkama, zabavama..

 

Fićo 02

 

imali smo priliku družiti se s njim zahvaljujući trekingu..nije bilo bitno je li ozlijeđen ili u vrhunskoj formi, fićo bi uvijek trčao kao da je to utrka njegovog života..a kasnije bi se prepričavalo što ga je tijekom utrke zadesilo..i svi bismo se dobro zabavili..

kad je došao na prvi paklenica trail s naciknutim koljenom i krenuo na utrku od 45 km, naravno da sam rekla da je nenormalan..nisam uopće sumnjala da će odustat..pa tko bi to istrčao 45 km velebita s naciknutim koljenom?! pa fićo sinovčić..

prošlo je već pola dana..tea i ja smo čekali u finishu, već pomalo zabrinuti jer je bilo vruće, staza je bila baš teška, a nitko da konačno uđe u cilj..i eto prvog..nije naš..nedugo za njim se čuju urlici: „majko moja, šta je ovo, umrit ću..“..trči naš fićo naciknutog koljena i u cilj ulazi drugi..nakon 45 km je legao ispod stabla i kratko rekao: „ma znaš šta ću ti reć? strašna utrka!“..koljeno nije ni spomenuo..takav je bio fićo..srce uvijek ispred svega..

 

Fićo 03

 

na rabu, te 2013te, sam prvi put čula fiću kako priča o svom životu..i zadivila me njegova jednostavnost proizišla iz životne škole koju je prošao..škole koje se nije sramio..od tog dana sam ga počela poštovati ne samo kao sportaša..bila sam sretna što je dio ekipe..i ponosna što ga znam..jer fićo je bio borac vrijedan divljenja..“ma šta ćeš slušat mene, nepismenu seljačinu?“..i onda bi se nasmijao..svi bismo se nasmijali..i voljeli smo ga zbog toga..

 

Fićo 01

 

sjećam se i te večeri kad sam ga srela u starčevićevoj.. kad nam je rekao da je dječak i da će se zvati ivano..oči su mu zasjajile..a onda je duboko udahnuo, pogledao sastrane i nasmijao se..zajedno s njim se nasmijalo i onih njegovih bezbroj osunčanih bora oko očiju..

ljude kao što je fićo nosiš u srcu..odlaze iz tebe samo zajedno s tobom..

 

 

Tekst i fotografije: Meri Prar 

HPD Mosor
Sinovčićeva 2, p.p. 233
21001 SPLIT
OIB: 40461293872
tel: 021/394-365
fax: 021/272-719
mob: 091/50 99 545
  091/50 99 541
hpd.mosor.split@gmail.com