Sedmo izdanje Jesenice trekinga

PDFIspis

Jesenice 06Nekako lino mi se bilo dignit to jutro iz kreveta, pitam malu:„Roza jel ti se da ić?“ Kaže da je ... a onda moram i ja, a i ajde pa neću valjda propustit Jesenice treking. Grintam sama sa sobom, valjda mi je to neki ritual prije utrke... Obično se pogubim i na trailovima, a  kamoli na ovome, prvi treking, gledat kartu,  ali aj ima tamo i maslinika naših, neki dio staze ću i znat... sama sebe bodrim. 

Split-Sumpetar klasika, malo se gegaju auta,  malo radova i pokoji semafor, prvi put na utrku u pratnji familije lagano kasnim, tu je i nervoza, a znam da Sikire gori već čekaju. Evo nas kod  Sv. Roka, dile se brojevi, malo gužve i puno poznatih nasmijanih lica. Lip je dan, sunca ima a nije prevruće, vitar pušika. Vrvi od šetača, spremni na 9 km na maloj stazi, ima i slikavanja, selfija i svega šta triba da društvene mreže procvatu. Većina na srednjoj 22 km i na većoj 33 kmpolako kuju  planove, kako koju točku prolazit, naravno dosta njih i ih samo ponavlja šta su odlučili. U svakoj grupici se jedan šta zna i ostali ga slijede, „ Idemo redom, ne bolje prvo na drugu“... I u tom šušuru evo ga molitva, muzika, adrenalin  i dočekali smo,  9:45 krenilo je, većina nas  je na srednjoj stazi  išla odmah skupit drugu točku, zagužva se red oko Gospe al nije loše malo odmorit na početku. Kraj kapelice s nama uredno čeka  Japanka koja je navećoj stazi i  nije njena točka, svi joj mašemo objašnjavamo da nije njena točka, nasmijana otrči dalje. Mislim se zamisli sebe trčat negdi po nekom brdu u Japanu?!
 
Jesenice 01
 
Iza druge točke kreće prvi uspon malo veći, ja pokušavam pratit ostatak ekipe ali su mi Eva, Ola , Maja , Zulim već malo pobigli, al' kako znam da je treking i da sa sjeverne strane neću znat, dajem  sve od sebe da ih pratim.. nije ko inače prvih 10 km laganini. Ventram se po stinama, kratim stazu, ajde nekako ću skrpat. Uspili smo doć i do treće točke , kad odjednom smo se rastavili. Pratim Olu, Mihu i Zulima, Eva je vjerovatno negdi isprid, s nama trči i novopečena sikira Angela. Do 6. točke redale su se table Srinjine, Sitno, malo se raspravljalo koliko smo km prošli, tu i tamo dok trčimo gledam kraj i uvik se mislim šta je u nas lipo.. Bila je i jedna okrepica al na veliko iznenađenje tu i tamo postavljene su oznake, smilova se Direktor staze. Hop nekako smo skupili sve i eto nas na 6. točki, soparnik čeka, banane, naranče i keksi klasika je tu,  Direktor slikaje, cura zapisuje ko je koji broj, meni naravno ni na kraj pameti da i tu triba timbrat kartu, sva sreća nije me na kraju stajalo glave, bila sam zapisana. 
 
Jesenice 05
 
Sedma točka, Direktor se teleportira i opet fotoaparat, još nas je na nekoj točki dočeka al ko će ga pratit, nisam ljubitelj slikavanja pa mi ostane samo u glavi... Od šeste točke već, a posebno kasnije, malo smo više počeli gledat na kartu, tražili su se puteljci, dolazili su i iz drugih smjerova, u nekom trenu smo se dugo zadržali po betonu šta je odma ukazivalo da smo sigurno mogli kraće. Na 10.Kontrolnoj  koja je bila malo uvučena imali smo pomoć,  orila se muzika i odma te vuklo tamo. Ekipe s balota je slavila i nudila :“Jel triba šta? Nema vode, ali ima  rakije, vina ili mineralne!“ Do sv. Maksima, Zulim i ja smo blago zaostali, Ola i Eva su već dalje, al nema više ni Angele i ekipe.. Kad je krenilo nizbrdo prema sv Ivanu , krenila je i gužva, ali dobro je šetači se sklanjaju, a usput i navijaju, domaći odma dile savjete čim vide da ko gleda kartu, svi su opušteni a kako i neće, kad je dan da ga ništa ne može pokvarit.
Krenili su maslinici lakše mi je, znam da se neću izgubit.. Nagovaram Zulima da idemo kroz maslinike da mora bit  staza i gori i doli, ali ne da se,  kaže da ga iskustvo uči, idemo samo stazom pusti ti to. Timbrali smo Ivana i sad je ostalo skupitjoš dvi točke, a krenia je opet uspon i nije lako, već smo malo umorni, grče noge... 12. Kontrolna je u Zeljovićima, triba proć Kružinu i oduvik mrzim tu betonsku uzbrdicu ali sada mi je prisila debelo. Okrećem se glavom nazad gledam more, puca pogled na Brač, Hvar, lipo je odma ide lakše. Dobro je  Zeljovići su tu, skupili smo 12. točku i  sad je ostalo malo brže istrčat do 1. Prije skretanja srećemo opet Olu i Evu , dobacuju : „Samo gori, pa nazad“ Angela je malo isprid mene kojih 100 metara, al mislim se ma  šta ću sad potegnit zadnje metre. Došli na jedinicu i sad možemo nazad a možemo kroz masline, Angela nazad, a nećeš virovat Zulim se uspije nagovorit i nas dvoje šprint kroz maslinike. Eva je bila već u startu i napokon dobila  zasluženu zlatnu medalju, meni su se maslinici isplatili pa sam došla 20 sec prije, Angele.
 
Jesenice 02
 
Fešta je potrajala, šušur je nije jenjava, prvo je bilo malo  fažola, a mislilo se i na vege, pa je bilo i slanutka. Pekla su se gradela u više tura šta je mojoj maloj prasici bilo draže od ičega, a ispeka se i popriličan broj soparnika, pa čak je i uz veliko moljenje i prvak na Velikoj stazi uspia dobit koju fetu više, a ne bi mu Barba rado da , dok nije čua da je prvi, a da preskočila sam. Zvijezde s Velike staze smo dočekali malo kasnije,  negdi oko dva dotrča je Keč sa svim kontrolnim točkama, kreću čestitke, vesele se Mosoraši, veseli se familija,  a i pas!  Mlada nada Lana Keč stigla je davno prije njega i  bila je druga na maloj stazi. Od žena na velikoj prva je bila a ko drugo nego Srki, a i Antonela je uzela broncu.Nastupilo je dosta Sikira na svim stazama, tako je Boris na velikoj bio 5., Ivan 7. Ola na srednjoj 8, Zulim 10. Maja 4. žena na srednjoj, neću iza 10 .mista jer ću sigurno nekoga zaboravit.
 
Jesenice 03
 
Druženje je trajalo , al negdi oko četri i po/pet većina ih je dotrčala al nema još naše Japanke, punog imena Michiko Shimabe, al dobro je javljau da viđena je na zadnjoj kontrolnoj i sad samo mora dotrčati. U među vremenu svanuli su natpisi za piće,wc osim na hrvatskom i engleskom i na japanskom. Otegla se malo i ta zadnja dionica, ali smo je dočekali svi uz pljesak i pjesmu „I belive in wonder.“ Ostalo je proglašenje, još zabave.  
 
Jesenice 04
 
Organizatorima fala šta su nam pružili ovaj gušt, na stazi je bilo za svakog ponešto, jel voliš uzbrdo, nizbrdo, ravno, svakako nikako dosadno.  Medalje su bile posebno smišne i kreativne, a ceremonija je bila vesela. Al' najvažnije iza svega smiješ se , bez nekog izraženog razloga, nego sve skupa,  samo se smiješ jer to je to, ništa ti više ne triba... dobro aj,  možda jedino sve bi tribalo opet ponovit!
 
Tekst: Zrinka Deur Šarić
 
HPD Mosor
Sinovčićeva 2, p.p. 233
21001 SPLIT
OIB: 40461293872
tel: 021/394-365
fax: 021/272-719
mob: 091/50 99 545
  091/50 99 541
hpd.mosor.split@gmail.com